Kako antibiotici utiču na crevnu floru i rezistenciju?

Šta su antibiotici?

 

Antibiotici su supstance koje ubijaju ili zaustavljaju rast bakterija. Oni ne samo da su spasili nebrojene živote, već su i podstakli razvoj celokupne medicine i hirurgije. Antibiotici se smatraju jednim od glavnih uzročnika produžetka ljudskog životnog veka. 1920. godine predviđeni životni vek u Americi bio je oko 56 godina dok je danas skoro 80.

Antibiotici su jedno od čuda moderne medicine i ovaj tekst samo upozorava na potrebu za oprezom i ukazuje na čestu zloupotrebu, a ne nipodaštava njihov značaj i neophodnost.

 

Kada vam trebaju, a kada ne?

 

Headache

Kako antibiotici utiču samo na bakterije, logično je da su nam potrebni samo onda kada imamo problem sa bakterijskom infekcijom. Savremene preporuke zravstvenih organizacija ne preporučuju antibiotike čak ni u slučajevima svih bakterijskih infekcija, već samo u slučaju onih koje:

  • Naše telo ne može da izleči samo
  • Su zarazne i predstavljaju rizik po druge
  • Se leče jako dugo
  • Predstavljaju rizik za razvoj ozbiljnijih stanja

Antibiotici se ne preporučuju:

  • Ukoliko se osećate loše, malaksalo, imate temperaturu, probleme sa varenjem i crevima, osipe i slične simptome; tada trebate da se obratite lekaru. Ovi simptomi mogu biti uzrokovani brojnim problemima i oboljenjima protiv kojih antibiotici neće uraditi ništa.
  • Kijavica i grip su virusna oboljenja tako da antibiotici ne pomažu u njihovom lečenju niti prevenciji prenošenja na druge ljude. Kao ni na neke od najčešćih simptoma poput bola u grlu ili kašlja.
  • Antibiotici se više ne prepisuju rutinski kod blažih upala uva i upale grla.

Uzimanje antibiotika kada nisu neophodni može narušiti zdravlje i dovesti do neefikasnosti kada stvarno zatrebaju.

 

Opasnost zloupotrebe

 

Bacterial culture plate

Ser Aleksandar Fleming je pre skoro 100 godina predvideo i napisao:

Narod će tražiti (lek i)… onda će započeti nova era …era zloupotrebe. Mikrobi su naučeni da se suprotstavljaju penicilinu zbog čega dolazi do stvaranja organizama otpornih na penicilin koji se sa jedne prenose na druge individue, a odatle na još ljudi sve dok ne dođu do nekog ko dobije sepsu ili upalu pluća od koje penicilin ne može da dâ zaštitu. U takvom slučaju nemarna osoba koja se poigrava sa penicilinskim lečenjem je moralno odgovorna za smrt čoveka koji podlegne infekciji od organizma otpornog na penicilin. Nadam se da ovo zlo može biti izbegnuto.

Uprokos upozorenjima dobitnika Nobelove nagrade za otkriće penicilina, danas imamo evidentan problem zbog zloupotrebe antibiotika i zvona za uzbunu zvone. Naši lekovi prestaju da budu delotvorni na bakterije, novi lekovi se sporo otkrivaju, a antibiotici se i dalje zloupotrebljavaju. Ovo je dovelo do razvoja takozvanih super bakterija koje su imune na najjače antibiotike koje imamo i za koje jednostavno nemamo lek.

 

Otpornost na antibiotike

 

Medical colorful pills, capsules or supplements for the treatment and health care

Otpornost ili rezistencija na antibiotike je pojava pri kojoj antibiotik prestane da bude delotvoran na određeni soj bakterija, koje nastave da rastu i razmnožavaju se u prisustvu terapeutčkih doza ovog antibiotika. Dešava se zbog prirodne evolucije bakterija kroz genske mutacije u prisustvu antibiotika. Bakterije imaju mogućnost prepisivanja genskog materijala izmedju sebe tako da otpornost jednog soja lako može preći na druge bakterije.

Istraživanja su pokazala da je nivo rezistencije direktno povezan sa količinom konzumiranih antibiotika. Dodatni problem predstavlja to što razvijanje rezistencije na jedan antibiotik često vodi smanjenju efikasnosti čitave grupe antibiotika. Ubrzani razvoj rezistnih sojeva bakterija dešava se zbog prevelikog neodgovornog korišćenja antibiotika, kako u medicini tako i u agrikulturi i stočarstvu.

Broj bakterija koje su otporne na antibiotike nikada u istoriji nije bio veća opasnost. Mere koje su do sada preduzete su pokazale slabe do nikakve rezultate, a korišćenje antibiotika za ljude, životinje kao i u agrikulturi se konstantno povećava. Ova opasnost je globalna i ukoliko se naš odnos prema antibioticima uskoro ne promeni susrešćemo se sa veoma ozbiljnom krizom u bliskoj budućnosti.

 

Šta je mikroflora i zašto je bitna?

 

Thrush

U crevima ljudi žive brojni mikroorganizmi koje po rođenju dobijamo od majke. Ovi mikroorganizmi su toliko značajni da ih sve vrste na zemlji prenose na svoju mladunčad i hrane kroz dojenje, kako bi se u što ranijem životu razvili ovi složeni sistemi. Tokom života ovi sistemi postaju još komplikovaniji i raznovrsniji, ali prirodno su veoma stabilni i odgovaraju potrebama jedinke. U crevima ljudi širom sveta živi preko 7000 različitih sojeva bakterija.

Mikroorganizmi ne samo da zauzimaju prostor u našim crevima i tako sprečavaju množenje po nas opasnih organizama, već igraju bitnu ulogu u održavanju zdravlja, metabolizma, iskorišćavanju hrane, proizvodnji esencijalnih supstanci (masne kiseline kratkog lanca), i dr.

U poslednjih 5 godina broj istraživanja koja se bave crevnom mikroflorom naglo raste. Naučnici tek stiču uvid u tačne mehanizme kojima crevna flora utiče na naš metabolizam, zdravlje pa čak i raspoloženje. Opšte je poznato da antibiotici, ali i drugi lekovi poput nekih antipsihotika, menjaju brojnost i strukturu crevne flore, ali koliko tačno utiču se još uvek istražuje. Oralni antibiotici se prepisuju ne samo za upale creva već i za infekcije u celom telu poput uva, pluća, bešike, desni itd. Ovi lekovi negativno utiču na mikroorganizme koji rade u našu korist i održavaju nas zdravima.

 

Antibiotici i deca

 

Pediatrican prescribing medicine

Antibiotici imaju posebno značajan uticaj na mikrofloru dece i odojčadi. Širom sveta se deci u ranom detinjstvu prepisuju antibiotici zbog različitih infekcija, međutim uticaj ovih terapija na dalji razvoj deteta je i dalje upitan.

Brojne studije, različite pouzdanosti, ukazale su na povezanost uzimanja antibiotika u trudnoći i ranom detinjstvu sa povećanom sklonošću ka razvoju metaboličkih poremećaja u kasnijem periodu života.  Sklonost ka gojaznosti i češće opasne infekcije su potvrđene kako kod ljudi, tako i kod životinja. Drugi rizici uključuju povećanu sklonost ka astmi, zapaljenju bešike, zapaljenju crevnog trakta i dr.

Studija objavljena 2018. predlaže da zarad smanjenja rizika od gojaznosti dece treba izbegavati upotrebu antibiotika širokog spektra kada god je to moguće, ograničiti ponovljenu upotrebu antibiotika, izbaciti antibiotike kada nema dokaza da će pomoći.

 

Pročitajte još na našem blogu.

Dusan Aragonski

Dusan Aragonski

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Podeli:

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on pinterest
Pinterest
Share on linkedin
LinkedIn

Slični članci

10 zabluda o ishrani

10 Zabluda o ishrani

Usled stalnih novih saznanja, ali i čestih zastarelih verovanja, veliki je broj zabluda o ishrani koje danas možemo čuti iz različitih izvora. Neke od ovih